Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Историјски развој телевизије као масовног медија

No description
by

Bojana Milosevic

on 25 May 2014

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Историјски развој телевизије као масовног медија

Медији су комплексан појам који означава саставе јавног информирања. Служе за распршивање(дисеминацију) вести и аудио-визуелних садржаја у сврху информисања, образовања и забаве најширих слојева становништва. Појавом телевизије, где се уз вест пласира и слика, свет информисања улази у нову фазу која траје и данас. Данас можемо слободно рећи да је телевизија апсолутно најмоћнији медиј, ако ствар посматрамо кроз друштвени утицај.
УВОД
Почетак
Будући да је задатак телевизије да електромагнетним таласима преноси на даљину слике покретних и непокретних призора, што је задатак много тежи од преноса звука, јер је за појединачни звук (колико год био компликован) довољан један сигнал, за пренос на пример црно беле слике потребан огроман број електричних сигнала. Зато су за отркиће телевизије била неопходна истраживања и открића у области електромагнетних таласа. Важно отркиће било је 1783. када је Uilbi Smit указао да је селен фотоелетричан и да са различитим јачинама струје даје разне вредности светлости. Aleksandar Stoletov је1889. пронашао уређај који светлосне утиске мења у електричне (фотоелектричну ћелију). Телевизија је рођена као идеја Паула Нипкова (нем.Paul Julius Gottlieb Nipkow), који је схватио да се лик састоји од густог скупа линија (хоризонталних), а свака линија од скупа тачака. Дошао је на идеју да покренути тачку значи - оживети слику, што је и урадио 1884. године.
Телевизија (од грчке речи tele - далеко и латинског глагола video, videre - видети, гледати, у буквалном преводу: »гледање на даљину«, »даљинско гледање«) је телекомуникацијски систем за емитовање и примање покретних слика и звука са великих даљина. Овај појам се односи на све аспекте телевизијског програма и трансмисије, такође. Телевизија је електронски систем, помоћу кога оптичку слику и звук претварамо у електронске сигнале, који се до пријемника, где се претварају у оптичку слику и звук.
Први пут реч телевизија употребљен је 1900. године, на међународном конгресу у Паризу, у делу »Електрична телевизија« Перског, а у готово исто време један француски библиотекар је групишући радове који се односе на електрично преношење слике на даљину употребио исти израз »телевизија«. Иако је овај израз у суштини нетачан (будући да је телевизија пренос и слике и звука, дакле присутан је и елемент слушања), опште је прихваћен и било га је немогуће променити..

Милица Нешић
М181/11

Историјски развој телевизије као масовног медија
Оглашавање у медијима
Србија
Дигитализација

ДВБ стандард (Digital Video Broadcasting) односно дигитално емитовање телевизије, је група интернационално прихваћених стандарда за дигиталну телевизију, организацију са седиштем у Женеви задужену за стандардизацију система за пренос дигитализованог аудио и видео садржаја. Идеја је настала деведесетих година двадесетог века, а иницијативу је 1990. далаЕБУ. Пројекат је основало 83 члана из редова радиодифузије, телекома, произвођача и регулаторних агенција - 1993. године. Данас има преко 270 чланова. У многим земљама ДВБ стандард замењује PAL, СЕКАМ и НТСЦ стандарде (и то у Немачкој, Уједињеном Краљевству, Италији, Француској, Шпанији, Мађарској, Аустралији, Сингапуру итд).

Почетак
John Bairdu првом је пошло за руком да пошаље покретне слике с механичког система који је био заснован на Нипкоњљевом диску. Изумео је 1930. године телевизор с 30 линија резолуције (што је довољно да би се распознало људско лице) и пет слика у секунди. Прва лиценцирана телевизијска постаја дана је Chalesu Jenkinsu1928., а до 1936. постојало је двеста телевизора у свету. Бакрени каблови обложени алуминијумомкориштени су за слање сигнала телевизије и телефона. Клистрон је 1937.г. препознат као појачало високе фреквенције заслужно за постојање У.Х.Ф. телевизора јер може генерирати високу струју потребну за спектар.
Аналогна телевизија
Екран старијих модела телевизијског пријемника је као најважнији део имао катодну цев, чији је предњи део био телевизијски екран. Од настанка телевизије, прихваћен је правоугаони облик слике у односу 3:4, а величина зависи од величине екрана, која се мери по дијагонали (37, 51, 56, 66, 69..). Екран пријемника је са унутрашње стране обложен материјом, која под дејством електронског млаза даје одговарајућу слику. Модулисани млаз са катоде пада на екран по истом реду као у телевизијској камери по 625 линија и обавља синтезу слике, чиме се формира скуп тачака које у људском оку изазивају утисак слике. Овај процес се дешава брзином светлости. Код телевизије у боји одвојено се региструју, преносе и реконструишу три слике (плава, зелена и црвена).

Аналогна телевизија је још увек техника која преовлађује у већини земаља у свету, у којима се користе различити видео-стандарди за формат слике. То су
• PAL (енгл.Phase Alternating Line) који преноси 25 слике (односно 50 полуслика) у секунди које имају по 625 линија
• SECAM (фр.Séquentiel couleur avec mémoire) -
• NTSC - који преноси 30 слике (односно 60 полуслика) у секунди које имају по 525 линија

Прву професионалну демонстрацију телевизије у Србији приредила је холандска фирма "Philips" септембра 1938. године на Београдском сајму, уз ангажовање домаћих глумаца и певача за извођење програма. Уследио је Други светски рат, и тек после обнове и привредног опоравка могло се помишљати на увођење телевизије. Први корак симболично је везан за стогодишњицу рођења Николе Тесле, једног од утемељивача радио-дифузије у свету. Тим поводом, јула 1956. године, на Техничкој великој школи у Београду емитован је телевизијски програм у оквиру изложбе радио-аматера Југославије. Могао се пратити у Београду и околини.
Телевизија Београд почела је 28. новембра 1958. године континуирано емитовање експерименталног програма које је трајало до маја 1966. године. Исте, 1958. године почиње са емитовањем и редовни ТВ програм, који се развија до 1990. године, у мрежи JRT.
Сет-топ бокс
Технички услов за пријем дигиталног сигнала на страни корисника је неопходан посебан уређај - сет-топ бокс. Просечан уређај треба да на свом излазу има:
• стереофонски излаз за тон,
• слику преко антенског UHF конектора
• слику преко SCART конектора или RCA –CHINCH конектора


Интерактивна дигитална телевизија захтева уређај који ће је приближити концепту персоналних рачунара. Комуницирање између телевизије и бродкастера омогућује сет-топ бокс. Тренутно не постоји јединствени стандард за све произвођаче (OpenTV, MediaHighway, WebTV и Јава).

ИПТВ је један од најновијих начина дистрибуције ТВ сигнала до крајњих корисника. Користи класичне телекомуникационе системе за пренос сигнала ИП мрежу и постојећу инфраструктуру. Омогућује интерактивност као и многе друге погодности као што је видео на захтев, снимање програма, електронски водич, временска прогноза итд.

Формат слике се у области телевизије односи на меру између дужине и ширине слике на телевизијском екрану.
Закључак и психолошки апстракт
Телевизија се развила нагло, бучно и наметљиво. Због своје магичне моћи и визуелне презентације, због преношења културних садржаја и вредности, због непознавања удаљености, због удобности гледања, због живе слике у боји, телевизија је доминантни медиј у савременом свету. Поред улоге средства јавног комуницирања, помоћу телевизије се може комуницирати у затвореном кругу или затвореним групама.

С обзиром на то да је на тржишту медијске индустрије набоље продавани производ забава, за телевизију је забава постала "супраидеологија", врхунски закон за све врсте дискурса. Телевизија је медиј угоде, који пружа забаву, задовољство и испуњење многих очекивања деци и одраслима. Медијски критичар и комуниколог Неил Постманје средином осамдесетих прошлог века упозорио на ту преовлађујућу идеологију медија засновану на угоди и забави. Она је, према његовом мишљењу само један од могућих облика друштвене контроле над појединцима. Угода коју телевизија промовише као врхунско начело наиме, може уништити друштво јер деградира и обезвреñује озбиљан јавни дискурс.

Будућност телевизије зависиће од нових технологија, па неки аутори сматрају да ће она водити битку до ситребљења са рачунаром.
Данас можемо слободно рећи да је телевизија апсолутно најмоћнији медиј, ако ствар посматрамо кроз друштвени утицај.

Важне године
• 1897. – Карл Фердинанд Браун направио је претечу данашње катодне цеви
• 1907. – Росинг констуише катодни телескоп, односно приви је замислио телевизијски систем помоћу катодних цеви
• 1908. – Независно од Росинга Суинтон предлаже употребу катодних цеви за телевизију
• 1922. – Владимир Зворкин је пронашао иконоскоп – фотоелектрични мозаик састављен од великог броја капи селена осетљивих на цезијум
• 1923. – Франсис Џенкинс конструише механички систем телевизије
• 25. Април 1925. – рођење телевизије, Џ. Л. Берд у Лондону, преноси слику лутке из поткровља у радњу у приземљу где је монтиран пријемник.
• 1929. – приказан приви кинескоп (тв пријемник са катодном цеви
• 1932. – британска компанија ЕМИ почиоње емитовање програма на основу Зворкиновог иконоскопа
• 1936. – први редовни програм ББЦ
• 1939. – први редовни програм у САД-у
• 1953. – тв у боји
• 1962. – прва тв слика преко сателита
• 1967. – пренос са Месеца
• 1993. – почетак дигиталне телевизије по стандарду ДВБ

Best TV commercial ever
Хвала на пажњи
Full transcript