Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

ЂУРЂЕВДАНСКE KИШЕ

No description
by

Snezana Markovic

on 4 May 2014

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of ЂУРЂЕВДАНСКE KИШЕ

ЂУРЂЕВДАНСКИ ВЕНЧИЋИ
МАТЕМАТИКА-ЗАДАЦИ СА ВИШЕ ОПЕРАЦИЈА-ДРУГИ РАЗРЕД-СНЕЖАНА МАРКОВИЋ -II/1
ЂУРЂЕВСКЕ КИШЕ
КАД ПОЧНЕ КИША ДА ПАДА
ЂУРЂЕВДАН-ЈЕЛЕНА ТОМАШЕВИЋ
МАТЕМАТИКА-ДРУГИ РАЗРЕД

СРПСКИ ЈЕЗИК
Стеван Раичковић, српски песник, преводилац, есејист и академик, рођен је 5. јула 1928. године у Нересници, код Кучева, у источној Србији. Уз родитеље учитеље који су често мењали места службовања, детињство је провео у више села и градова Србије. Основну школу и гимназију похађао је у Белој Цркви, Сенти, Крушевцу и Смедереву. Матурирао је 1947. године у Суботици. У својој деветнаестој години дошао је у Београд, где је једно време студирао на Филозофском факултету, а затим радио као новинар и литерарни сарадник. Од 1945. до 1959. године био је сарадник Литерарне редакције Радио Београда а до 1980. године уредник у Издавачком предузећу “Просвета”. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972. године, а за редовног 1981. године.
Стеван Раичковић је један од наших највећих и најпознатијих песника.
Раичковић је објавио око двадесетак збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Почео је врло рано да пише.

Кад ми буде најтеже у животу отићићу да видим Нересницу, одакле је све и почело.
Иначе, живео сам као и толики други. Учио сам неке школе петнаестак година и радио за хлеб. Ово друго ми не гине до краја живота.
Један ведрији део мог потуцања, са неким сенкама рата, моје детињство, описано је донекле у причама из “Великог дворишта”. Неки чуднији и тајанственији предели из моје детињске маште нашли су своје место у стиховима из “Гурија” и “Дружине под сунцем”.
Живот мога срца налази се разбацан у “Песми тишине”, “Балади о предвечерју”, “Касном лету”, “Тиси” и “Каменој успаванци”.
Тако је бар за сада.

АУТОБИОГРАФСКА БЕЛЕШКА
Ово је кратка прича о мени. Зовем се Стеван Раичковић и пре и после мога рођења моји родитељи су се стално селили с места у место, премштани са службом као и толики други учитељи. У једном од њих сам се и родио. Тај догађај пада на дан 5. јула 1928. године. Збио се у селу Нересници, крај реке Пека, у Србији. Родно место не памтим. Отишао сам из њега када сам имао две године. Од тада па до дана данашњег одвија се моје безуспешно трагање за завичајем.
Уместо једног — пронашао сам многе.
Један од њих је Сента, крај Тисе, у којој сам провео добар део детињства. Други је Београд, у коме сам проћердао своју младост, град у коме одавно живим.
Као далеки магнет осећам да ме привлачи црногорски камењар, постојбина мога оца. И мека друга места дотичу се мог живота као завичајне светлости или сенке. То су Бела Црква, Суботица, Крушевац и Смедерево.
Имам још два, мала тајанствена, завичаја. Један је: огромна Русија, одакле су моји непознати словенски преци из давнине упутили у ове крајеве. Други је: сићушна колиба у Лавацу, крај Дунава, са зидовима од набоја и тршчаним кровом, у коју се понекад склоним тако да нико не зна где сам.

Кад почне киша да пада

И по асфалту да звони:

Шта ради мачка која баш тада

Увелико миша гони?


Чика ли пиле под стрехом копца

Кад киша се на двориште сручи?

Да л’ плаче жена крај конопца

где прострла је веш да суши?


Кад почне киша да пада

сви трче: кров или стреха.

Само се рибе баш тада

Загрцну под водом од смеха.

КАД ПОЧНЕ КИША ДА ПАДА

Кад почне киша да пада:

Шта раде деца? Шта раде ствари?

Где то са поља нестану стада

А с крова – димничари?



Шта раде шетачи у парку

Кад киша се слива низ пруће?

Рибари: да ли тад барку

Окрену у правцу куће?





Прву песму објавио је 1945. године а затим су следиле и остале. Године 1950. изашла му је прва збирка песама “Детињство”, да би већ следећом књигом песама “Песма тишине” из 1952. био примећен.
Објављивао је песме у “Књижевности”, “Младости”, “Књижевним новинама” и у “Политици”. Поред поезије за одрасле, писао је и приче и песме за децу. Прва по реду књига намењена деци била је збирка приповедака “Велико двориште”, а затим збирка песама “Дружина под сунцем” за коју је 1960. године добио награду “Невен”. Поема “Гурије” била је његова трећа књига по реду намењена деци.
Превођен је на више језика. Избори из Раичковићеве поезије објављени су на руском, словачком, бугарском, ческом, пољском, мађарском, македонском, словеначком језику итд.
“У свом стваралаштву Раичковић је напустао поезију и прихватао се прозе, али он је увек и свуда потврђивао очиту истину, да је био и остао — песник.”
Стеван Раичковић преминуо је 6. маја 2007. у Београду, у 79. години.


Стеван Раичковић, српски песник, преводилац, есејист и академик, рођен је 5. јула 1928. године у Нересници, код Кучева, у источној Србији. Уз родитеље учитеље који су често мењали места службовања, детињство је провео у више села и градова Србије. Основну школу и гимназију похађао је у Белој Цркви, Сенти, Крушевцу и Смедереву. Матурирао је 1947. године у Суботици. У својој деветнаестој години дошао је у Београд, где је једно време студирао на Филозофском факултету, а затим радио као новинар и литерарни сарадник. Од 1945. до 1959. године био је сарадник Литерарне редакције Радио Београда а до 1980. године уредник у Издавачком предузећу “Просвета”. За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1972. године, а за редовног 1981. године.
Стеван Раичковић је један од наших највећих и најпознатијих песника.
Раичковић је објавио око двадесетак збирки песама, седам књига за децу, неколико књига есеја. Почео је врло рано да пише.

(Нересница, 05.07.1928 — Београд, 06.06.2007)


Стеван Раичковић

КАД ПОЧНЕ КИША ДА ПАДА

КАД ПОЧНЕ КИША ДА ПАДА

Кад почне киша да пада:

Шта раде деца? Шта раде ствари?

Где то са поља нестану стада

А с крова – димничари?



Шта раде шетачи у парку

Кад киша се слива низ пруће?

Рибари: да ли тад барку

Окрену у правцу куће?





(Нересница, 05.07.1928 — Београд, 06.06.2007)

Кад почне киша да пада

И по асфалту да звони:

Шта ради мачка која баш тада

Увелико миша гони?


Чика ли пиле под стрехом копца

Кад киша се на двориште сручи?

Да л’ плаче жена крај конопца

где прострла је веш да суши?


Кад почне киша да пада

сви трче: кров или стреха.

Само се рибе баш тада

Загрцну под водом од смеха.


Стеван Раичковић

КАД ПОЧНЕ КИША ДА ПАДА

ЗАДАЦИ СА ВИШЕ ОПЕРАЦИЈА (+,-,:,.)

МАТЕМАТИКА-ДРУГИ РАЗРЕД

ЗАДАЦИ СА ВИШЕ ОПЕРАЦИЈА (+,-,:,.)

МАТЕМАТИКА-ДРУГИ РАЗРЕД

2. Израчунај:
13 • 5 - 24 : 3 =
14 • 6 - 36 : 4=
21 : 3 + 13 • 4 - 19 =
18 + 32 : 4 + 15 : 3 - 17 =






1. У парку се играју деца. Њих 22 играју фудбал. 4 пушта змаја, а 11 игра одбојку. Колико је укупно деце у парку?


________
________________



http://ucionicadobrevolje.wordpress.com/

3. На дрвету је било 49 врабаца. 7пута мање је одлетело испод стрехе. Колико је врабаца остало на дрвету?
__________________________


http://ucionicadobrevolje.wordpress.com/

4.У башти је процветало 30 цвета божура и 2пута више цветова јасмина.
а) Колико је укупно цветова процветало?
б)_ Колико је остало цветова ако је ,за славу Ђурђевдан,мама убрала 5божура и 5пута више цветова јасмина од божура ?

http://ucionicadobrevolje.wordpress.com/

5.На ливади пасе 55 оваца и 28 јагањаца.За Ђурђевдан је одвежено на продају 24 овце и три пута мање, од оваца, јагањаца.
Колико је укупно стоке на ливади?


http://ucionicadobrevolje.wordpress.com/

6.Дечаци и девијчице плету ђурђевданске венчиће од ливадског цвећа и врбовог прућа.Дечаци су набрали 30 цветова и гранчица, a девојчице 51. Koliko je укупно цветова у њима ако треба да направе девет једнаких венчића?


http://ucionicadobrevolje.wordpress.com/

ПРОВЕРА РЕШЕЊА:
1.
22+4+11=26+11=37
У парку је укупно 37 детета.
2.
13*5-24:3=65-8=57
14*6-36:4=84-9=75
21:3+13*4-19=7+52-19=59-19=40
18+32:4+15:3-17=18 + 8 + 5 - 17 = 26+5-17=31-17=14

http://ucionicadobrevolje.wordpress.com/

3.
49-49:7=49-7=42
На дрвету је остало 42 врабца.
4.
а) божура=30 јасмина=2*божура
б.+ј.=? 30+2*30=30+60=90
Укупно је процветало 90 цветова.
б)(30-5)+(60-5*5)=25+60-25=
25+35=60
Остало је 60 цветова.

http://ucionicadobrevolje.wordpress.com/

5.
оваца=55 јагањаца=28
(55-24)+(28-24:3)=
31+(28-8)=31+20=51
Остала је стока на ливади укупно51.
6.
дечаци убрали=30
девојчице убрале=51
(30+51):9=81:9=9
Укупно је у венчићима по 9 цветова.


http://ucionicadobrevolje.wordpress.com/

5.
оваца=55 јагањаца=28
(55-24)+(28-24:3)=
31+(28-8)=31+20=51
Остала је стока на ливади укупно51.
6.
дечаци убрали=30
девојчице убрале=51
(30+51):9=81:9=9
Укупно је у венчићима по 9 цветова.


Састави један текстуални задатак са сабирањем ,одузимањем,множењем или дељењем до 100 (везан за пролеће) и реши га!
 

http://ucionicadobrevolje.wordpress.com/

За домаћи: задаци из Уџбеника
на 80. и 81. страници.


Full transcript